ИММ је први месец нове године дочекао са четири рада. Књига Размена, у којој су јунаци они који су морали да се настањују у Турској а да не знају турски или у Грчкој не знајући грчки, наишла је на читаоце. У делу под називом Бели орао Полонезкој полази од фазе оснивања села и приче о пољском принцу у изгнанству. Рад под називом Истанбул у уличној уметности испитује Истанбул са фокусом на звук, боју и покрет. Читаоцу нуди визуелну гозбу. У свом делу Истанбул пролази минибусом, он преноси напредак који је Истанбул доживео у транспорту кроз приче које су до сада испричане у филмовима и песмама.
ИММ наставља да припрема академске радове о Истанбулу са својим снажним особљем и стручњацима у својим областима. Он је са читаоцима окупио драгоцено дело поводом 100. годишњице размене становништва између Турске и Грчке, познате и као размена становништва. Књига Бели орао Полонезкој у Истанбулу, написана у поетском наративу, представља читаоцима изненађујуће податке о томе коме је у историји угостила. Своје место на полицама заузела је и књига Истанбул у уличној уметности, која испитује архивску уличну уметност Истанбула са фокусом на звук, боју и покрет, и радови Истанбул пролази кроз аутобус.
РАЗМЕНА У СВОЈОЈ 100. ГОДИШЊИЦИ
Књига Популатион Екцханге ин итс 100тх Анниверсари, која се бави размјеном становништва из њене научне и људске димензије, описује расељавање скоро милион и по људи уз „Споразум о размјени“ који су двије земље потписале 30. јануара 1923. , непосредно пре Лозанског уговора. Концепт који описује најразличитији миграциони процес у Анадолији, која је била поприште стотина миграционих прича, назива се Турска размена. На грчкој страни, турско-грчка размена становништва, названа „Анталаги“, била је записана у сваком погледу. Дело, у коме ћете се сусрести са сећањима на досељенике који су у своју нову домовину морали да дођу у нездравим условима, углавном бродовима и возовима, и приче о родбини коју су изгубили на путевима, написали су снажни кадрови ИББ Публицатионс.
БЕЛИ ОРАО ПОЛОНЕЗКОИ
Полонезкои, један од квартова округа Бејкоз, који се налази на анадолској страни, на северу Истанбула, једно је од места које није изгубило своју природну лепоту. Основано 1842. године по наређењу прогнаног пољског принца Адама Чарторијског и уз дозволу Османског царства, село је од тада познато као симбол пријатељства Пољске и Турске. Традиција се наставља Фестивалом трешања Полонезкои, који се одржава током лета и на којем учествују фолклорне групе из Пољске. Књига Бели орао Полонезкои у Истанбулу, која од прошлости до садашњости сагледава кварт у коме се сада налазе смештајни објекти и шеталишта, заузела је своје место на полицама поетском нарацијом Акгуна акове.
ИСТАНБУЛ У УЛИЧНОЈ УМЕТНОСТИ
Рад; Описује сваки аспект Истанбула, који је парада „људи са улице“ чији се број, типови, боје и понекад чудне представе повећавају. Музичари, путујући извођачи, луткари, носиоци медведа и певачи који лутају улицама Старог Истанбула са својим гурдима, а међу квартовима са својим заштитним костимима; Рад, који говори о позоришним глумцима који дижу глас представама на трговима, испред фабрика и у штрајковима, објавио је ИББ Публицатионс уз консултацију Гокхан Акцура.
Истанбул
Написана је прича о минибусевима чији су први примерци виђени крајем двадесетих година прошлог века и чије је златно доба било између 1920-их и 1950-их. Док дело с времена на време преноси напредак Истанбула у транспорту из различитих перспектива, оно читаоцу својим носталгичним наративом представља и како су таксији и минибуси постали тема филмова и песама. Своје место на полицама заузео је рад који је посматран из више перспектива, од песме Хајди Небахат Абла до прича о минибусу у филмовима.
Будите први који ће коментарисати